Šta mislite o psihologiji humora?

Osoba A Osoba B
inteligentna inteligentna
marljiva marljiva
snalažljiva snalažljiva
obrazovana obrazovana
sa smislom za humor bez smisla za humor
preduzetna preduzetna

Na temelju gorenavedenih osobina pokušajte opisati osobu A. Kako ju zamišljate? Da li b je rado sretali  u svojoj okolini? Da li bi rado i sami imali ove osobine? Ne otkrivajući ništa unapred, zamolite nekoga da vam kaže šta on misli o osobi B. (Kaže li vam da to nije moguće, podsetite ga da to čini svaki dan, čak i na temelju mnogo manjeg broja podataka!)  A i B se razlikuju u samo jednoj osobini: smislu za humor, ali  slika o njima u mnogo čemu će se razlikovati. Za A će se prilepiti i društvenost, srdačnost, toplina, razumevanje, dobrota, omiljenost..., za B – upravo suprotno.

Većina ljudi voli da okolina o njima misli kao o osobi sa smislom za humor, gotovo jednako kao što voli da se misli kako je inteligentna. Razmislite li malo o ljudima koje poznajete, verovatno ćete zaključiti da su vam najdraži upravo oni s kojima se možete najbolje smejati; oni kojima su smešne iste stvari kao i vama. A čemu se sve smejemo? Jako ozbiljna istraživanja kazuju da se smešno može razvrstati u četiri kategorije:

  • apsurd, nonsens: od dve krave koje idu ulicom, pa jedna kaže: Muuu… a druga pukne od smeha, do – Monty Paytona.
  • satira: tu se ubrajaju svi oni vicevi o policajcima, Škotima i sl. što je zapravo prikrivena interpersonalna agresija;
  • različiti oblici otvorene fizičke agresije: prepuni su ih neki crtani filmovi, npr. oni o Tomu i Jerry-ju;
  • seks(i) šale – kakve su npr. iz produkcije Bennya Hilla.

Mnogi vicevi su kombinacijom dvaju ili čak triju obeležja grupacija. Npr.: seks i apsurd poput

Mama, kako to da ste ti i tata bijeli, a ja sam crn?” –

E, moj sine, kakav je to tulum bio – dobro je da ne laješ! ili pak seks, apsurd plus agresija:

Otac i sin, vrlo neprosvećen, došli na nudističku plažu.

Što ti je ovo tata? – pita mali pokazujući tatin reprodukcijski organ.

Ptičica, kaže tata i zadrijema. Kad je otvorio oči, sin je i dalje bio kraj njega, no mesto radnje je – šok soba.

Sine, što se zbilo? – pita otac.

Tata, dok si ti spavao, ja sam se igrao s ptičicom. Popljuvala me, pa sam joj zakrenuo vratom, razbio jaja i zapalio gnezdo. (Tako je to kad se deca drže u neznanju.)

(Naravno, kad čujete dobar vic nemojte se truditi svrstavati ga u kategorije. Smejte se i pričajte ga drugima.)

Zanimljivo je da se muškarci i žene  razlikuju po svojoj preferenciji humora; muškarci više nego žene vole seksi i agresivne šale; a što se tiče satiričnih, kao i nonsensa – razlika nema. Iz toga bi proizlazilo da se muškarci više smeju nego žene. Međutim, nije važno ko se čemu i koliko smeje; važno je tko se – posljednji smeje.

2m4axrn